четвртак, 30. јул 2015.

Pročitajte ovaj članak i sami zaključite da li će  postati posao budućnosti 

https://www.freelancer.com/affiliates/ilija1980

Uvod u Freelancing – Jeste li spremni za promjenu?

/ July 11, 2014

Znate li da možete raditi posao iz svoje kuće, u XXL pidzami, onda kada vi to želite? Ići na odmor kada vi to želite? Zarađivati koliko vi to želite? Časna pionirska. Meni je uspjelo.

Iako sam već odavno čula za freelancing, uvijek sam to povezivala sa američkim tržištem i načinom života. Izgledao mi je kao tipičan američki san koji kod nas teško da može biti održiv. Na to dodajte i naš vrlo podozrivi mentalitet – mora da je neka prevara. Ništa čemu biste posvetili pažnju, zar ne?

Sada, nakon dve godine vrlo uspješne freelancing karijere, shvatam koliko mogućnosti zapravo postoji i koliko sam bila u krivu misleći da to za nas nije moguće. Zašto mi o tome niko nije pričao ranije?

https://www.freelancer.com/affiliates/ilija1980

Riješila sam da ja pričam i pišem. Vrijeme je da mijenjamo navike i način razmišljanja. Ne čekajte posao, nađite ga. Posao kakav vi želite. Lakše je nego što mislite!

Pa, da krenemo.

Gdje?

Postoji veliki broj sajtova koji predstavljaju mikro tržišta rada za freelancere. Najpoznatiji među njima su, Elance i Freelancer. Kako ovo funkcioniše?

Vrlo jednostavno. Korisnici ovih sajtova su:

Oni kojima je vaša usluga potrebna – kompanije, agencije, preduzetnici, studenti – svi oni koji žele da unajme freelancera za određen posao
Oni koji svoje usluge nude – freelanceri

Kao što rekoh, vrlo jednostavno. Poslodavci na ovim portalima postave oglas na koji se jave svi zainteresovani freelanceri. Slično normalnim poslovima, nakon prijava vrši se selekcija, intervjuisanje i odabir kandidata. Možda bas vas!

Kako?

Da biste mogli da nađete posao kao freelancer, neophodno je da se registrujete na nekom od navedenih sajtova. To možete kroz samo nekoliko lakih koraka:

Napravite svoj profil. (Savjet: niko vas neće unajmiti ukoliko vaš profil nije 100% popunjen – potrudite se!) Navedite šta znate i možete. Imate prethodne reference, portfolio ili nešto treće? Super, dodajte i to. Predstavite se u najboljem mogućem svijetlu. Poslodavci obično provedu manje od pola minutana vašem profilu – istaknite se!
Verifikujte svoj identitet. Ova procedura je različita na različitim stranicama. Neke od vas traže da pošaljete kopiju pasoša, druge Skype razgovor… Ništa strašno i ništa komplikovano. I da, to je i zarad vaše sigurnosti. Sigurno ne želite da se neko predstavlja kao vi, zar ne?
Položite testove. oDesk i Elance vam nude velik broj testova koje možete položiti (besplatno) kako biste dokazali da zaista posjedujete vještine koje ste naveli. Testovi traju oko 20 minuta, a za slučaj da niste zadovoljni rezultatom uvijek ga možete uraditi ponovo. Na oDesku će vam polaganje testova donijeti i veći broj mogućih prijava za posao! Zaista vrijedno vašeg vremena.
Prijavite se. Izaberite kategorije koje vas zanimaju i nađite poslove za koje vjerujete da možete da ih obavljate. Popunite prijavu i pošaljite propratno pismo. Voila!

Ovakvi sajtovi zasnovani su na sistemu preporuka – nakon svakog obavljenog posla možete ostaviti komentar o poslodavcu, kao i on o vama. To je odličan način da brendirate sebe i iskoristite pozitivne komentare tako da lakše dobijete naredni posao. Ujedno, znaćete i sa kim vi imate posla.

Ipak, ovaj sistem ima i jednu lošu stranu – freelanceri bez dobijenih komentara/preporuka mnogo teže nalaze posao. Što bi značilo da su početnici u malčice nepovoljnijem položaju. Ali, ne odustajte. Pa šta ako ne dobijete ni prvih 10? Dobićete jedanaesti, odličan komentar i eto sledećeg za čas.

Više nemate izgovor. Posla IMA. Pitanje je samo – da li želite da radite?

Za sve koji žele, evo par trikova (iz iskustva

) koji će vam pomoći da krenete!

Kao što već rekoh, popunite profil 100%. Nema izuzetaka. Da li biste vi zaposlili nekog kome je i to bilo teško?
Izaberite fotografije na kojima ste nasmijani! Istraživanja pokazuju (i moje iskustvo takođe), da poslodavci ne žele mrguda. Zato – osmijeh na lice!
Ne koristite copy/paste propratna pisma (cover letters). Jeste mnogo lakše, ali i mnogo rizičnije. Stavite se na mjesto tog poslodavca. Koliko bi vama trebalo da shvatite da se radi o c/p varijanti?
Više volite video? Super! Snimite svoje propratno pismo, okačite na Youtube i pošaljite link (ne samo link, to vam nisam rekla!) poslodavcu. Eto šanse da se zaista istaknete!

Jeste li pokušali da budete freelancer? Kakva su vaša iskustva?

Može li se zaključiti validan ugovor emailom?

Veći uvod pre kratke suštine

Ljudi, a i inženjeri su ljudi, imaju često pogrešnu percepciju ugovora. Često se pod ugovorom podrazumeva neki dogovor zapisan na papiru i koji nosi veliki naslov ugovor.

U stvari, da bi ugovor postojao i da bi bio obavezujući ne mora ni da bude napisan ni da bude označen kao takav.

Ugovor je jedan od izvora obligacionih odnosa, tj. posledica ugovora su prava i obaveze za strane koje su ga zaključile.

Obligacioni odnos je odnos između dve strane u kome jedna strana, poverilac (crediotor), ima pravo da od druge strane, dužnika (debitor), zahteva neko davanje (dare), činjenje (facere) ili uzdržavanje od nečega što inače ima pravo da čini (non facere), a druga strana ima obavezu da to ispuni.

Zakon kaže da je ugovor zaključen kada su se strane saglasile o bitnim elementimaugovora (član 26. Zakona o obligacionim odnosima). Hmmm... nigde se ne spominje ni papir ni naslov ugovor.

Čitamo Zakon dalje i dolazimo do člana 28.

Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.
Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

Opet se ne spominje ni papir ni pisanje, ali se spominju reči?

Načelo neformalnosti ugovora

Ugovori su kod nas, a i u celoj Evropi, u načelu neformalni. To znači da ne morate da ih zaključite u nekoj posebnoj formi da bi nastala prava i obaveze (obligacioni odnos). Na primer kada kupite pavlaku (nije bitno sa koliko % mlečne masti) u prodavnici vi ste u stvari zaključili ugovor o prodaji i plaćanjem i uzimanjem pavlake ga ispunili. zapravo vi i prodavačica ste se sporazumeli o dva elementa koji su bitni za postajanje ugovora o prodaji, stvar koja se prodaje i njena cena.

Naravno, zakonodavac da bi zaštitio promet prava, naplatu poreza i druge principe, nekad odstupa od ovog načela i propisuje posebnu formu. Tako na primer, za prodaju nepokretnosti ili prenos autorskih prava, volje strana moraju da budu izjavljene u pisanom obliku - ugovor mora da bude sastavljen u pismenoj formi. U svakom slučaju, svako odstupanje mora da bude propisano zakonom.

Sve u svemu volju možete izjaviti i dimnim signalima i emailom pa se na takve načine može zaključiti i ugovor.

Postojanje ugovora i njegova dokazivost

Da bi ste nekoga putem suda uspeli da naterate da ispuni ugovor vi pred sudom morate da dokažete da je postignuta saglasnost volja u bitnim elementima. Tu papir, potpis, pečat, elektronski potpis, otisak prsta igraju ključnu ulogu. Pokažete sudiji potpisan papir i to je manje više to. Postajanje ugovora možete dokazivati i drugim sredstvima kao što je audio ili video snimak, izjave svedoka ili slično.

Email kao dokaz

Često mi kažu kako se "kod nas email ne može koristiti kao dokaz na sudu jer to zakon ne propisuje". Činjenica je da vas sudije gledaju belo kada predložite email. kao dokaz ali ga neće automatski odbaciti, a ako email sadrži neku činjenicu relevantnu za presuđenje moraće ga i razmatrati.

Advokatima a i sudiji će posao biti bitno lakši ukoliko među strankama nije sporno da su predložene email poruke zaista uputile jedna drugoj. Sud će uglavnom da ceni poruke kao i svako drugo pismo (ovde postoje neke ograde koje prevazilaze ovaj blog a nisu specijalno vezane za email).

Ako je među strankama sporna sadržina emaila ili da li je uopšte poslat onda je situacija malo drugačija.

Ovde problem nije pravne prirode nego tehničke tj. u samom protokolu za razmenu email poruka. Ovde, naravno. ne govorim o porukama koje su digitalno potpisane.

Tehnički gledano postoje dve različite situacije koje mogu imati implikacije prilikom dokazivanja.

1. obe strane koriste svoje mail servere i ne postoji nikakav relay između ili koriste mail servere strana koje su zainteresovane za ishod spora

Ovo se praktično isto što i privatan razgovor dve osobe. Tragovi komunikacije se nalaze u rukama strana i svaka strana kože da ih menja kako hoće, tako da logovi ili drugi fajlovi sa mail servera nisu naročito verodostojni.

Svaka strana iznosi svoje tvrdnje o sadržajima emaila (razgovora). Na sudiji je da koristeći načelo slobodne ocene dokaza i "ceneći svaki dokaz posebno i sve dokaze zajedno" da utvrdi šta je među stranama ugovoreno i da li je uopšte ugovoreno.

2. jedna ili obe strane koriste mail server treće strane, koja je nezainteresovana za ishod spora

Ovde je situacija malo čistija i jasnija. Treća strana će jednostavno na zahtev stranaka ili suda dostaviti svoje logove i fajlove koji pokazuju sadržinu mail poruka. Naravno, sudija po redovnom stanju stvari ne bi imao razloga da posumnja u logove i fajlove koje mu je treća strana (provajder) dostavio.

Words of wisdom

Videli smo da se putem emaila može zaključiti ugovor. Takođe, sadržinu emaila je sve lakše dokazati jer mnoga preduzeća koriste mail servere od drugih kompanija koje imaju visok autoritet (primer gmail).

Naravno, neko može uvek da prigovori kako nije on poslao taj mail, (argument neko mi je ukrao automobil išao žutom trakom pa mi ga vratio), ali bi svojski morao da se potrudi da to i dokaže.

I na kraju, za one koji su izdržali

Vrlo loša ideja je da krenete da pregovarate o zaključenju posla emailom. Npr. suprotna strana može da smatra da ste se dogovorili oko cene, a da ste vi dali cenu provizorno i za sasvim drugi obim posla. Vi kažete "to će mesečno da vas košta 10.000 din," a vi i klijent na umu imate sasvim drugi obim posla.

Zbog toga uvek prvo pošaljite pismo o namerama u kome ćete da izjavite da svi dogovori postignuti usmeno ili emailom neće biti važeći nego će između vas važiti samo eventualni ugovor sastavljen u pismenoj formi. Kasnije tim ugovorom možete predvideti mogućnost da se oko nekih elemenata dogovarate emailom, ali sve dok ti elementi nisu u suprotnosti sa potpisanim ugovorom.

Wednesday, 4 January 2012

Ugovori i IT u Srbiji

Ugovori i IT

Informacione tehnologije već nisu ništa novo u privredi. Bez obzira na to konkurencija u IT sektoru se pojačava i sve je jača. Sa druge strane klijenti postaju sve zahtevniji i zahtevniji i pokušavaju da umanje cenu zbog bilo kakvog propusta. Čini se da je ovaj trend aktuelna kriza još više intenzivirala.

Čitajući ugovore koje domaće IT firme zaključuju može se uočiti da se ti ugovori ne razlikuju puno od običnog ugovora o delu ili ugovora o prodaji.

Bilo kome ko se ikada bavio informacionim tehnologijama, njihovom prodajom ili implementacijom jasno mu je da se predmet ugovora značajno razlikuje od prodaje automobila ili recimo renoviranja stana. Tako da se razumno može postaviti pitanje da li standardne forme i standardne klauzule u ugovorima, kao i odredbe zakona odgovaraju IT industriji.

Kako zakoni uređuju ugovore

Osnovni zakon koji reguliše ugovaranje i ugovore je Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine koji do danas nije imao neke značajnije izmene, naravno imajući u vidu temu ovog bloga.

Ovaj Zakon je, kao i zakoni koji regulišu ovu oblast u drugim državama, zasnovan na principu slobode ugovoranja. To praktično znači da strane mogu da dogovore šta god hoće, sve dok to nije protivno moralu ili zakonu. Takvih normi koje zabranjuju da se nešto ugovori i koje se po svojoj prirodi prirodi moraju primeniti, takozvane kogentne norme, u samom Zakonu o obligacionim odnosima ima relativno malo.

Zapravo ovaj zakon se većinom sastoji iz takozvanih dispozitivnih normi koje se primenjuju ako nešto drugo nije ugovoreno.

Član 20

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukčije nego što je ovim zakonom određeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo.

Dakle, zakon će se primeniti ukoliko nije nešto drugo ugovoreno.

Dobar primer za jednu takvu normu je obaveza prodavca da odgovara za materijalne nedostatke stvari. Ova obaveza se pod određenim uslovima može isključiti (u slučaju da nedostatak nije bio poznat prodavcu u trenutku prelaska rizika na kupca).

Takvih normi ima puno i pisac zakona kada ih je propisivao nije imao u vidu specifičnosti IT.

Kako se to odražava na prenos IT

Ako uzmemo primer od malopre možemo da vidimo da strane kompanije kada prodaju svoj softver na tržištu kako stranom tako i domaćem dobro paze na svoju odgovornost za štetu koji njihovi programi čine zbog svoje neoperativnosti ili nefunkcionalnosti i uvek je ili potpuno isključuju ili je ograničavaju na vrednost samog softvera. Preprodavci kod nas obično ne vode računa o ovome i često dovode sebe u situaciju da budu odgovorni za nedostatke tuđih programa.

Ovo do sada u Srbiji manje više nije bio problem jer su se klijenti imali razumevanja za isporučioce a i neke su se stvari "podrazumevale". Ovo će naravno da funkcioniše dok "hemija" između isporučioca i klijenta postoji, a kad hemija prestane ili se promene odgovorna lica, onda će se primenjivati ugovor i to onako kako je napisan.

Ovakvu lekciju su davno naučili operateri mobilne telefonije koji ugovorima potpuno isključuju svoju odgovornost za nedostupnost servisa, odnosno štetu koju ste pretrpeli jer niste mogli da obavite poziv.

Šta dalje

Imajući u vidu da zakonodavac nije imao u vidu ugovore o prenosu IT tehnologija, njihove specifičnosti, kao i značajne konsekvence po privredne subjekte čija je delatnost u IT potrebno je mnogo veću pažnju pridati pisanju ugovora i odgovornosti isporučioca informacionih tehnologija.

Na ovaj način mogu da izbegnu sporovi, kojih pred našim privrednim sudom ima sve više sporova koji nemaju dobre izglede po IT firme, a sa druge strane može da se minimizuje nastala šteta po isporučioca.

Može li se zaključiti validan ugovor emailom?

Veći uvod pre kratke suštine

Ljudi, a i inženjeri su ljudi, imaju često pogrešnu percepciju ugovora. Često se pod ugovorom podrazumeva neki dogovor zapisan na papiru i koji nosi veliki naslov ugovor.

U stvari, da bi ugovor postojao i da bi bio obavezujući ne mora ni da bude napisan ni da bude označen kao takav.

Ugovor je jedan od izvora obligacionih odnosa, tj. posledica ugovora su prava i obaveze za strane koje su ga zaključile.

Obligacioni odnos je odnos između dve strane u kome jedna strana, poverilac (crediotor), ima pravo da od druge strane, dužnika (debitor), zahteva neko davanje (dare), činjenje (facere) ili uzdržavanje od nečega što inače ima pravo da čini (non facere), a druga strana ima obavezu da to ispuni.

Zakon kaže da je ugovor zaključen kada su se strane saglasile o bitnim elementimaugovora (član 26. Zakona o obligacionim odnosima). Hmmm... nigde se ne spominje ni papir ni naslov ugovor.

Čitamo Zakon dalje i dolazimo do člana 28.

Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.
Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

Opet se ne spominje ni papir ni pisanje, ali se spominju reči?

Načelo neformalnosti ugovora

Sve u svemu volju možete izjaviti i dimnim signalima i emailom pa se na takve načine može zaključiti i ugovor.

Postojanje ugovora i njegova dokazivost

https://www.freelancer.com/affiliates/ilija1980

Email kao dokaz

Ako je među strankama sporna sadržina emaila ili da li je uopšte poslat onda je situacija malo drugačija.

Ovde problem nije pravne prirode nego tehničke tj. u samom protokolu za razmenu email poruka. Ovde, naravno. ne govorim o porukama koje su digitalno potpisane.

Tehnički gledano postoje dve različite situacije koje mogu imati implikacije prilikom dokazivanja.

1. obe strane koriste svoje mail servere i ne postoji nikakav relay između ili koriste mail servere strana koje su zainteresovane za ishod spora

2. jedna ili obe strane koriste mail server treće strane, koja je nezainteresovana za ishod spora

Words of wisdom

Naravno, neko može uvek da prigovori kako nije on poslao taj mail, (argument neko mi je ukrao automobil išao žutom trakom pa mi ga vratio), ali bi svojski morao da se potrudi da to i dokaže.

I na kraju, za one koji su izdržali

https://www.freelancer.com/affiliates/ilija1980

Pregovori i tekst ugovora u attachmentu

Na FB grupi erazvoj postavljeno mi je pitanje kako bi sud tretirao tekst ugovora koji je poslat kao prilog uz email

Na ovo pitanje je vrlo teško direktno odgovoriti. jer odgovor zavisi od okolnosti pod kojima je poslat i prethodne komunikacije.

U svakom slučaju možemo razlikovati dve situacije. Prvu, kada nacrt teksta ugovora koji dolazi uz email sadrži odredbu koja predviđa pisanu formu za ugovor i, drugu, kada ovakva odredba ne postoji.

U prvom slučaju jasno je da Vas neće obavezivati sadržina nacrta jer ga niste potpisali i poslali u pisanoj formi.

U drugoj situaciji stvari su znatno drugačije i odgovor na ovo pitanje zavisi od drugih okolnosti, kao što je tok samih pregovora.

Da bi se ova situacija razumela na pravi način neophodno je razumeti kako dolazi do zaključenja ugovora i kao i same pregovore koji mu prethode.

Pregovori

Pregovori prethode zaključenju ugovora i njihov cilj je postizanje saglasnosti u bitnim elementima ugovora i samim tim zaključenje ugovora.

Sami pregovori ne obavezuju, ali u slučaju kada jedna strana vodi pregovore bez namere da zaključi ugovor onda je dužna drugoj strani naknaditi štetu.

To bi, recimo, bila situacija kada jedna strana ima skrivenu nameru da ispituje tržište i poziva Vas da dođete u Leskovac da pregovarate o zaključenju ugovora. Vi u dobroj veri i sa namerom da zaključite ugovor odlazite u Leskovac, pregovarate o predmetu posla i na kraju vam saopštavaju da će Vam se javiti sa nacrtom ugovora. Gospoda iz Leskovca se ne javljaju nekoliko meseci i vi pretpostavite da su odustali od zaključenja ugovora sa vama. Međutim u razgovoru sa kolegama iz drugih firmi saznajete da je ta firma prodala svoj proizvod identične namene. U tom trenutku postaje jasno da niste pozvani sa namerom da zaključite ugovor nego da od vas saznaju pod kojim uslovima nudite vaš proizvod i da se bolje informišu o njegovom kvalitetu. Ukratko, prevareni ste.

Svakako ste imali troškove vezane za pregovore, prevoz, smeštaj, odsustvo zaposlenog koji je mogao da radi nešto što bi imalo izgleda na uspeh itd.

U takvom slučaju imate pravo da Vam se ta šteta naknadi.

Navedeni primer je relativno čest ali se u takvim slučajevima retko traži kompenzacija.

Sad sam se prisetio jednog spora od pre nekoliko godina gde je od dobavljača u toku pregovora traženo da poseduje određeni sertifikat. Dobavljač je uložio značajna sredstva i pribavio traženi sertifikat ali je naručilac odustao od nabavke jer su shvatili da im taj proizvod "ipak ne treba" (citat iz pisma). S obzirom da je dobavljač na samom početku pregovora tražio pismo o namerama i da su ključni zahtevi, na insistiranje dobavljača, razmenjivani pismeno dobavljač je u tom sporu uspeo.

Ponuda i zaključenje ugovora

Kao što smo videli pregovori se vode sa ciljem zaključenja ugovora. Naravno ovaj cilj ne mora da se ostvari ali namera je vrlo bitna.

Dalje se može postaviti pitanje u kom trenutku iz pregovora proistekne ugovor

Vreme i mesto zaključenja ugovora

Član 31.

(1) Ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.

Ponuda
Član 32.
(1) Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

U toku pregovora sa suprotnom stranom dolazimo do bitnih elemenata ugovora za koje očekujemo da su suprotnoj strani prihvatljivi. Tako skup tih elemenata upućujemo suprotnoj strani, činimo joj ponudu, i očekujemo njen prihvat.

Suprotna strana može da ponudu odbije u celosti ili da načini novu ponudu. Ukoliko je prihvati ugovor je zaključen.

A: Prodajem vam beli automobil za 10.000€ (Pregovori - Ponuda)

B: skupo, platio bih ga najviše 8.000€ (Pregovori - odbijanje ponude i činjenje nove ponude: beli automobil za 8.000€)

A. Prodajem plavi za 8.000€ (Pregovori - odbija prethodnu ponudu i čini novu sa drugim predmetom i predloženom cenom)

B: Kupujem (Prihvat ponude - Zaključenje ugovora)

ZAKLJUČEN UGOVOR!!!

Pa dobro u čemu je problem?

Problem nastane onda kada postane nejasno da li je neka izjava bila ponuda ili ne.

Recimo, Vi smatrate da time što ste dali cenu za neku uslugu, a niste odredili mesto njenog izvršenja, u stvari još uvek pokušavate da dođete do ponude. Druga strana smatra te elemente dovoljnim i svojim prihvatanjem smatra da ste zaključili ugovor.

Ja ću ponoviti savet iz prethodnog bloga da ne započinjete pregovore bez pisma o namerama u kome ćete jasno naznačiti da će za vas jedino biti obavezujuća pismena fomra potpisana od obe strane. Na ovaj način oduzimate obaveznaost svakoj prethodnoj izjavi koju druga strana može pogrešno da protumači ili da drži da ste vezani njom.

https://www.freelancer.com/affiliates/ilija1980

Link na Facebook-u u 5 koraka!

DRUŠTVENE MREŽE

/ July 8, 2015

Pokrenuli ste biznis i shvatili da bi bilo dobro da imate sajt i na taj način predstavite sebe internet zajednici? Ne samo da bi bilo dobro – neophodno je!Internet prezentacija posla koji ste pokrenuli mesto je na kojem će osobe kojima se obratite saznati sve o vama i kvalitetu usluge koju pružate ili proizvoda koji prodajete.

Originalan, jednostavan, grafički dobro rešen, detaljan, informativan, funkcionalan sajt zapravo je prozor vaše firme i danas, u eri apsolutne pobede interneta nad drugim kanalima komunikacije, sasvim sigurno, mesto je na kojem će vaš klijent, kupac ili poslovni saradnik formirati prvi utisak o vama. Treba biti svestan – nema druge šanse za prvi utisak!

Zaključili ste da bi trebalo da budete prisutni na društvenim mrežama? Koncetrisaćemo se na Facebook, budući da je u pitanju platforma koja je većem delu populacije najbliža i najpoznatija. Zašto je važno da budete prisutni naFacebook-u?

Pod pretpostavkom da je Facebook mreža koja odgovara onome što vaš biznis jeste, sasvim je sigurno da okuplja nezamislivo veliki broj ljudi potencijalno zainteresovanih za saradnju sa vama. Uz to, Facebook vam pruža mogućnost da se svakom od njih obratite taman toliko glasno da privučete pažnju i zadržite je.

Dakle, sajt bi trebalo da bude mesto gde ćete primereno i na najbolji način reći sve o sebi, a Facebook, u ovom slučaju, alat kojim ćete ljude poslati na sajt da vas čuju i uvere se u kvalitet koji traže.

Jedan od načina da zainteresujete osobu koja vas prati, zadržite njenu pažnju i potencijalno je pretvorite u kupca ili saradnika jeste da je sa Facebook-a usmerite direktno prema sadržaju na sajtu. Suština je – share-ujte sebe! Kako da to radite na pravi način i iskoristite maksimum mogućnosti koje vam Facebook nudi?

Korak br. 1 – Kopirajte link na wall stranice koju vodite

Jednostavno je! Otvorite sadržaj sajta koji biste voleli da vide ljudi koji vas prate na Facebook-u i kopirajte link iz address bar-a na wall vaše stranice.

U velikom broju slučajeva, zbog razlike u formatima, nekad nemara programera ili onog ko unosi sadržaj na sajt ili nečeg drugog, post neće biti onoliko dobar koliko bi trebalo da bude. Treba ga srediti!

Korak br. 2 – Obratite se ljudima kojima ćete prikazati objavu

Iskoristite text box iznad linka i obratite se svojim follower-ima na način na koji mislite da bi trebalo, naravno, u skladu sa ciljevima celokupne objave.

Korak br. 3 – Formirajte naslovni blok

Ukoliko sa sajta, iz nekog razloga, link vuče naslov kojim niste zadovoljni – promenite ga i unapredite! Samo je na vama da odlučite šta i na koji način prikazujete.

Korak br. 4 – Opišite link

Uskladite metu sa ostatkom objave! Možda je dobro njome zaintrigirati ljude, ponuditi im zanimljive detalje i pozvati ih da posete baš vaš sajt?

Korak br. 5 – ***Upload-ujte sliku odgovarajućih dimenzija i u skladu sa pravilima Facebook***-a

Od sajta do sajta, od jedne do druge pozicije, pa i zbog odluka osoba koje sajt uređuju, formati slika različiti su u najvećem broju slučajeva. Kada povučete link na Facebook, desiće se da slika ostane isečena ili pomerena u stranu. Napravite sliku prema parametrima koje Facebook propisuje i on će je prikazati na najbolji mogući način.

Jedan od sajtova koji vas može detaljno i pravovremeno uputiti u preporučene dimenzije slika za svaku ponuđenu poziciju na Facebook-u svakako jesocialmediaexaminer.com. Konkretno za link ovog tipa, odgovarajuća proporcijaje 1200x628px. Imate Photoshop? Upotrebite ga, trebaće vam svega nekoliko minuta!
Ukoliko planirate da platite efikasnije prikazivanje posta, trudite se da ispoštujetepravilo o 20% teksta na slici! Facebook vam neće odobriti kampanju ako slika koju prikazujete sadrži više od 20% teksta. Poslednjih meseci prilično jeunapređen sistem provere količine teksta, pa vam sada upozorenje stiže većprilikom kreiranja reklame. Alat koji bi trebalo da koristite je Grid Tool.

Link koji smo koristili kao primer i čiji smo razvoj pratili, nakon pet koraka, prikazan je na printscreen-u koji sledi. Uloženi trud se vidi, zar ne?

Važan je način na koji se obraćate ljudima koji vas prate, prema tome vas prepoznaju i ocenjuju – između ostalog, koriste tu informaciju i dobrim delom na osnovu nje formiraju mišljenje o vama! Mislite o tome! Pitanje koje ne bi trebalo da ostane bez odgovora – koliko se trudite oko svojih objava?

freelancer

четвртак, 30. јул 2015.